Као сложен уређај који укључује конверзију енергије, механички пренос и електричну снагу, дизајн, производња, уградња и рад дизел генератора морају се придржавати низа строгих стандарда. Ови стандарди, са основним циљевима обезбеђивања безбедности, побољшања перформанси, обједињавања евалуације и промовисања интероперабилности, примењују се током читавог животног циклуса опреме и служе као техничка и управљачка основа за произвођаче, грађевинске јединице и кориснике.
Током фазе пројектовања и производње, дизел генератори морају да буду у складу са националним и индустријским{0}}техничким спецификацијама производа. Ови стандарди обично специфицирају метод калибрације номиналне снаге, захтеве за прилагодљивост околини, почетне перформансе, стабилно-стање и границе одступања напона и фреквенције у пролазном стању, индикаторе стопе потрошње горива и уља и ограничења буке, вибрација и емисија. На пример, за различите климатске регионе, стандарди одређују ниску{4}}способност покретања при ниским температурама, високе-карактеристике смањења температуре и нивое отпорности на корозију како би се осигурала поузданост јединице у предвиђеном радном окружењу. Избор материјала и компоненти такође мора да испуњава одговарајуће стандарде за чврстоћу, отпорност на топлоту и изолацију, а компоненте које носе притисак{7}} и електричне компоненте морају бити подвргнуте типском испитивању да би се потврдила њихова издржљивост и безбедност.
Безбедносни стандарди су најважнији у систему имплементације. Дизел генератори укључују високе температуре, високе притиске, запаљива горива и велике{1}}ротирајуће компоненте. Релевантни стандарди постављају јасне захтеве за спречавање пожара, спречавање експлозије, спречавање електричног удара и спречавање механичких повреда. То укључује конструкцију-отпорну на ватру машинског одељења, мере за прикупљање цурења и изолацију резервоара за гориво, топлотну изолацију и противпожарну конструкцију издувног система, границе отпора за електрично уземљење и инсталацију и означавање уређаја за хитно искључивање. За рад у скученим просторима који могу генерисати штетне гасове, стандарди такође специфицирају захтеве за контролу запремине вентилације и концентрације угљен моноксида како би се заштитила безбедност особља.
Монтажа и изградња морају бити изведени у складу са стандардима инжењерске конструкције и електромеханичке инсталације. Ови стандарди покривају пројектовање и изградњу темеља, мере за смањење вибрација и звучну изолацију, распоред усисних и издувних канала, полагање каблова и процесе ожичења, као и изградњу система за уземљење и заштиту од грома. Квантитативни показатељи носивости темеља и ефикасности изолације вибрација, дозвољени распони за повратни притисак издувних гасова, радијуси савијања каблова и методе заштите од пожара су јасно наведени у стандардима како би се осигурало да на перформансе јединице не утичу дефекти у инсталацији након пуштања у рад и да би се минимизирале сметње у окружењу и објектима.
Тестирање перформанси и стандарди прихватања одређују методе и критеријуме за прихватање у фабрици и на{0}}лицу места. То укључује процедуре за-тестирање без оптерећења и оптерећења, мерење снаге и методе израчунавања ефикасности, кораке тестирања у стабилном-у стању и динамичких карактеристика, процедуре верификације за вредности деловања заштитних уређаја и спецификације узорковања и анализе за тестирање емисије. Евиденција о пријему мора бити потпуна и следљива, обезбеђујући да сви индикатори испуњавају уговорне и стандардне захтеве пре него што се јединица може ставити у употребу.
Стандарди рада и одржавања пружају основу за свакодневно управљање корисницима. Стандарди обично специфицирају захтеве за инспекцију и замену за подмазивање, филтрацију, хлађење, гориво и батерије у складу са радним временом или циклусима, и предвиђају учесталост само{1}}тестирања функција контролног система, циклуса калибрације сензора и абнормалних процедура руковања. За јединице које нису биле у употреби или су биле ускладиштене током дужег периода, стандарди обезбеђују специфичне мере заштите и поновне{3}}инспекције како би се спречило смањење перформанси или кварови{4}}при покретању.
Стандарди за животну средину постали су све строжи последњих година, са јасним захтевима за класификацију за границе емисије азотних оксида, честица, угљен-моноксида и угљоводоника, и подстичући употребу технологија као што су дизел{0}}са ниским садржајем сумпора, рециркулација издувних гасова и каталитичко пречишћавање. Уведени су и међународно усклађени системи сертификације емисија као неопходан услов за улазак на одређена тржишта.
Све у свему, стандарди за дизел генераторе представљају више-слојни технички регулаторни систем који покрива пројектовање, производњу, инсталацију, тестирање, рад и заштиту животне средине. Овај систем служи као основа за обезбеђивање квалитета производа и безбедности личности и имовине, а такође је и кључно средство за промовисање технолошког напретка и фер конкуренције у индустрији. Само кроз стриктно поштовање релевантних стандарда од стране свих страна у ланцу снабдевања дизел генератори могу да обезбеде своје стабилно, безбедно и ефикасно снабдевање енергијом у различитим сценаријима примене.
