Биогас генератори, као уређаји који претварају биогас произведен анаеробном ферментацијом биомасе у електричну енергију, могу се класификовати у више димензија на основу њиховог извора енергије, капацитета, начина хлађења и сценарија примене. Јасна класификација помаже у прецизном усклађивању током избора технологије, дизајна система и управљања радом, побољшавајући енергетску ефикасност и оперативну поузданост.
На основу методе конверзије енергије, генератори за биогас су углавном подељени у три категорије: тип мотора са унутрашњим сагоревањем на гас{0}}, тип гасне турбине и тип мотора са спољним сагоревањем. Тип мотора са унутрашњим сагоревањем на гас{2}}је највише коришћен. Користи свећицу за паљење посне мешавине биогаса и ваздуха, покрећући клип у повратном кретању, који производи механичку енергију кроз радилицу и покреће генератор. Овај тип нуди брзо-паљење и гашење, снажну прилагодљивост оптерећења и погодан је за апликације са капацитетима у распону од десетина киловата до неколико мегавата. Тип гасне турбине користи гас високе{7}}температуре и високог-притиска да директно утиче на радно коло, што резултира великом густином снаге и високом температуром издувних гасова. Углавном се користи у великим и средњим{10}}централизованим електранама и лако се интегрише са системима за рекуперацију отпадне топлоте да би се формирао комбиновани циклус. Мотори са спољним сагоревањем (као што су Стирлингови мотори) покрећу клипове или ротирајуће делове спољашњим сагоревањем и загревањем радног флуида. Они нуде широк спектар прилагодљивости горива и ниже емисије, али су њихова ефикасност и комерцијална зрелост релативно ограничени, што их чини погодним за посебне сценарије са строгим захтевима за буку и емисију.
На основу капацитета, могу се поделити на мале (мање или једнако 100кВ), средње (100кВ-1МВ) и велике (веће или једнаке 1МВ). Мале јединице су компактне и флексибилне у инсталацији, обично се налазе на сточним фармама, малим и средњим{7}}постројењима за пречишћавање отпадних вода и пројектима биогаса у сеоским домаћинствима. Јединице-средње величине се углавном користе у регионалним центрима за третман органског отпада или пројектима когенерације индустријског парка. Велике јединице су погодне за велике комуналне постројења за третман муља и отпада од хране, способна да се повежу на главну електричну мрежу или да формирају регионалну микромрежу.
На основу начина хлађења, могу се поделити на типове са хлађењем ваздухом-и водом{1}}хлађеним. Јединице са хлађењем ваздухом-не захтевају додатни систем воде за хлађење, једноставне су за одржавање и погодне су за{4}}оскудне или мобилне апликације. Јединице са хлађењем водом{6}}имају високу ефикасност одвођења топлоте и стабилне радне температуре, често се користе у великим пројектима који раде под сталним великим оптерећењима.
На основу режима рада, могу се поделити на типове мреже{0}}повезане и ван{1}}мреже. Генератори биогаса повезани на мрежу{3}} раде паралелно са јавном електричном мрежом, омогућавајући да се вишак електричне енергије убаци у мрежу и подржава рад мреже. Генератори ван мреже{5}} обезбеђују независно напајање, нудећи стабилан извор напајања за удаљена подручја или локације без струје.
Штавише, генератори биогаса могу се категорисати на основу нивоа претходног третмана горива: они који директно користе сирови биогас без дубинског пречишћавања и они који захтевају рафинисане процесе третмана као што су одсумпоравање, дехидрација и уклањање прашине. Ово последње продужава животни век јединице и смањује учесталост одржавања.
Укратко, класификација генератора биогаса одражава разноликост технолошких приступа и сценарија примене. У практичним пројектима, одговарајући тип и спецификације треба изабрати свеобухватним разматрањем карактеристика сировина, захтева за оптерећењем, услова на локацији и еколошких захтева како би се конструисао ефикасан, економичан и одржив систем за производњу електричне енергије из биомасе.